Уз појам "опклада на црвено И црно истовремено" иде поглед на таблу. Табла рулета изгледа као мрежа бројева, а заправо је попис опклада са већ познатом исплатом за сваку. Свако поље, линија и угао значе другу опкладу, а улог на линији два броја није грешка него посебна опклада. Ко разуме таблу унапред, зна шта игра и колико сме да очекује.
Корнер, то јест угаона опклада, покрива четири броја који се срећу у једном углу и плаћа се осам напрема један. Табела исплата на рулету је једнака на сваком европском столу: један број тридесет пет, пар бројева седамнаест, ред једанаест, двоструки ред пет, колона и туцет два, а свака опклада на половину табеле исплаћује улог једном. Исплата је увек мало мања од поштене, и управо та разлика чини предност куће.
Спољне опкладе стоје око бројева: црно или црвено, пар или непар, нижи или виши бројеви, колона и туцет. Покривају добар део точка, те добијају често, а исплата је мала. На нули спољне опкладе пропадају, осим ако правила стола не предвиђају изузетак. Спољне опкладе на рулету смеју да се играју истовремено са бројевима, и то је уобичајен начин играња: један већи улог напољу и неколико мањих унутра. Колона и туцет покривају по дванаест бројева. Опклада на црвено и црно истовремено је дозвољена, али кад падне нула губе обе.
Улог стављен после позива да су опкладе затворене и опкладу изнад границе стола; забрањених бројева нема, а границе су истакнуте на столу.
Могу, и то је најчешћи начин игре: један већи улог напољу и неколико мањих на бројевима, у оквиру новца одвојеног за сесију.
Унутрашње стоје на самим бројевима и плаћају много а ретко, док спољне, попут боје, туцета и колоне, покривају велик део точка и плаћају мало.
Опкладе које се изговарају крупијеу уместо да се ставе на таблу, као суседи нуле, трећина точка и сирочад; покривају делове точка.